Hipermnezija – Godinu dana posle
Godinu dana nakon premijere u Beogradu, glumci Alban Ukaj, Ermin Bravo i Jelena Ćuruvija – Đurica govore o tome kako je sam proces pravljenja predstave, bazirane na njihovim životnim istinitim pričama uticao na njih.
“U trenutku kada smo pravili predstavu, jedini cilj nam je bio da ispričamo svoju priču“, kaže Jelena Ćuruvija dok se priseća perioda od pre godinu dana.
Iako je rat na prostoru bivše Jugoslavije koji je obeležio sudbine svih glumaca neizostavan deo priče, ipak nije bio u fokusu: “Ova predstava nema kao temu rat, nema generalizacije, osude, ovo je njihova vizura, ono što su oni doživeli – ovo je njihova priča” – kaže Vanja Milačić glumica koja je predstavu gledala na ovogodišnjim Danima Sarajeva.
Hipermnezija je prva predstava iz Beograda koja se u Prištini igrala nakon sedamdesetih godina prošlog veka. Drugačiju verziju onoga što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije, mladi ljudi su prvi put imali prilike da vide u ovoj predstavi. “Nešto se tu desilo, što mladi nisu imali priliku da vide na televiziji, čitaju u novinama, što nisu čuli od svojih roditelja, pogotovo u tim druženjima posle predstave, kada su neki ljudi, tako sam ja imao dojam – doživeli neku vrstu katarze.” kaže Alban Ukaj glumac iz Prištine.
Jelena Ćuruvija objašnjava kako je publika različito reagovala samo na određene scene. Recimo u Sarajevu publika umire od smeha kada Sanin Milavić objašnjava kako je sa porodicom pokušao da pobegne iz srpskog dela Sarajeva u opkoljeno Sarajevo – jer tu scenu prepoznaju i ona je realno smešna. Ali beogradska publika guši taj smeh, boji se da reaguje, zato što pretpostavlja koliko je to bilo teško i koliko je realno bila opasna ta situacija. Ono što je bilo zajedničko za reakcije publike je da su svi reagovali emotivno.
Predstava je izvedena na scenama u regionu. Pored Beograda, igrana je u Sarajevu, Zenici, Podgorici, Banjaluci, Prištini. Učestvovala je na festivalima BITEF 2011, MESS 2011 gde je dobila glavnu nagradu međunarodnog žirija kritike.
Više informacija o predstavi “Hipermnezija” ovde.
Maša Milutinović