Dani Sarajeva 2010

Festival “Dani Sarajeva”, 19 – 23. maj 2010. godine

Od 19. do 23. maja 2010. godine u Beogradu je po četvrti put održan festival „Dani Sarajeva“, koji su organizovali Inicijativa mladih za ljudska prava i Agencija za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju grada Beograda.

U glavni grad Srbije došlo je više stotina umetnika, gradskih zvaničnika, predstavnika medija… Festival je bio i važno mesto susreta mladih iz Sarajeva i Beograda, od kojih su mnogi po prvi put upoznali svoje vršnjake iz susedne zemlje.

“Dani Sarajeva” se svake godine održavaju u maju, kao podsećanje na početak četvorogodišnje opsade Sarajeva. Festival od 2007. godine stvara nove i obnavlja stare veze Beograđana/ki i Sarajlija/ki. Umetnost je i dalje ta koja najlakše prelazi granice, a festival je od 2009. godine dobio i zvaničnu podršku gradova.

„Dani Sarajeva“ stvaraju prostor za preispitivanje zajedničke prošlosti, diskusiju o menjanju sadašnjih prilika i odnosa, kako bi se izgradila bolja budućnost regiona.

Treće “Dane Sarajeva” posetilo je oko 5.000 ljudi. Iz Sarajeva je na festival došlo više od 250 umetnika/ca, političara/ki. O manifestaciji je izveštavalo više od 20 medijskih kuća iz BiH, dva medija iz Zapadne Evrope i 20 medija iz Srbije.

“Dani Sarajeva” vam ove godine predstavljaju:

Pozorišne predstave: Beogradska publika saznala je koji momenti sarajevske stvarnosti inspirišu tamošnje reditelje i glumce. Pozorišni repertoar verovatno najbolje opisuje društvene prilike i kulturne tokove u jednom gradu. Ovog puta u Beogradu gostovali su Narodno pozorište Sarajevo, Kamerni teatar 55 i Sarajevski ratni teatar, sa predstavama “Kaligula”, “Bolest porodice M” i “Ovo je Jonesku, budalo”.

Zvuk Sarajeva: Muzika kao univerzalni jezik povezuje ljude, a vokabular sarajevske scene je bogat i nadaleko poznat – od vekovne tradicije sevdaha, preko elektronske muzike do gradskog duha rok bendova. Ovog puta u Beogradu su nova izdanja predstavili iskusni rok sastavi Sikter i Skroz, majstor savremenog sevdaha Damir Imamović i elektro-gitarski dvojac Basheskia & Edward EQ. Prvi beogradski zajednički nastup imali su pevačica sevdalinki Amira Medunjanin i svetski poznat džez pijanista Bojan Zulfikarpašić. Pored brojnih DJ-eva, posebno iznenađenje festivala bio je prvi sarajevski boy band, Dvadesetorica, sačinjen od, kako njegovi članovi kažu, ‘dvadeset mladića upitnog talenta’.

Filmske projekcije: U okviru ovog dela programa, prikazani su dokumentarni i igrani, kratki i dugometražni, kao i animirani filmovi… Među njima su i nagrađeni filmovi sa regionalnih i svetskih festivala i diplomski radovi, kandidati i dobitnici nagrade za najbolji evropski kratki film…

Sarajevo kroz objektiv: Mesta, ljudi, trenuci… Duh grada viđen okom i objektivom etabliranih i mladih fotografa, predstavio se na izložbi “ObjektivNo1”, Umjetničke galerije BiH.

Panel diskusije: Verovatno najvažniji aspekt “Dana Sarajeva” su susreti i direktan dijalog Beograđana/ki i Sarajlija/ki. Kao i ranije, u okviru festivala je organizovano više javnih panel diskusija o važnim zajedničkim temama, u kojim su učestvovali umetnici, novinari, političari, predstavnici gradskih vlasti… Teme panela bile su odnosi u regionu, 15 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, nasilje na sportskim manifestacijama i ‘Kako da nam se prošlost ne ponovi’, diskusija o mehanizmima za utvrđivanje istine o bliskoj ratnoj prošlosti na prostoru bivše SFRJ.

“Ono zbog čega ovakve manifestacije prvenstveno imaju smisla jest upravo neopterećeno uvezivanje mladih ljudi, onih koji nikakve kontakte ne obnavljaju nego ih tek stvaraju, onih koji ne vuku nikakve prtljage i hipoteke prošlosti, onih koji u nova iskustva ulaze – kako bi kazao Lawrence Ferlinghetti – otvorenih očiju i otvorenog srca, onih koji valjda neće dozvoliti da budu dio svijeta u kojem bi trebali biti bliskiji s nekim s kim nominalno dijele eventualnu religijsku pripadnost, od nekog s kim dijele jezik, istoriju i život, s kim zapravo dijele (skoro) sve”, napisao je o festivalu dan nakon njegovog završetka 2009. godine književnik Muharem Bazdulj, u listu “Oslobođenje”.

“Jako sam sretan sam što manifestacija ’Dani Sarajeva’ ima svoj odjek u Beogradu. To je jedan lep poklon ovom gradu i način da današnji mladi, koji o Jugoslaviji ne znaju ništa, vide da su njihovi vršnjaci iz Sarajeva isti kao i oni, da imaju dve ruke, noge, jednu glavu, da gledaju, pričaju, i da, potpuno šokantno, pričaju istim jezikom. Često razmišljam o tome kako ja bih ja video ovaj svet da imam 16-17 godina. Šta bih ja mislio da se zapravo dogodilo u bivšoj SFRJ? Zbog čega ljudi koji govore istim jezikom, imaju slične kulture, istorije i sudbine, a tako se bezgranično mrze? To je pitanje na koje bi deci trebalo na pravi način odgovoriti. A deci se to ne govori, već im se čak neki način čak sugerira da im heroji budu Ratko Mladić, Branimir Glavaš, i ostali junaci… ’Dani Sarajeva’ u Beogradu su zato super, jer razbijaju taj dominantni stereotip i dominantno ćutanje koje postoji“, rekao je pisac i novinar Miljenko Jergović na beogradskoj promociji njegove knjige „Srda pjeva u sumrak na duhove“, 15. maja 2009. godine.

“…Imamo konzervativnu politiku čak i kod onih koji su danas na vlasti, onih koji su nasledili političare iz devedesetih i koji danas koketuju sa nacionalnim na jedan pogrešan način. …Mi smo sada susedi, isparčani, koje svet hoće da spaja na jedan način modernog univerzalizma – umetnost u tom spajanju može puno da napravi. Više efekata imaju “Dani Sarajeva” u Beogradu ili ono što radi Dino Mustafić, praveći predstave u koprodukciji Kamernog teatra i Ateljea 212, nego ono što radi politička elita jedne i druge strane”, rekao je magazinu “Dani” Jovan Ćirilov, teatrolog, književnik i umetnički direktor BITEF-a, 12. juna 2009. godine.